ANDJEOSKA KRILA

Moja priča

Moje ime je Gordana Katanić. Rođena u predivnom mestu Topolovnik – kod Velikog Gradišta, gde sam pohađala osnovnu i srednju školu, a zatim sam nastavila školovanje u Italiji, gde sam pohađala kurseve stranih jezika, likovne i primenjene umetnosti. Znanje stranih jezika omogućilo mi je da radim kao prevodilac, a kasnije sam postala  "svoj gazda" – kao privatni preduzetnik dekoracija na odeći, obući i torbama, i kreiranje nakita, izrađen od svih vrste materijala. Zbog mog posla imala sam prilike da putujem u više država Evrope i Amerike, upoznala sam mnogo ljudi i različite vrste kultura.

Kao osoba sam vedrog i pozitivnog duha, društvena, komunikativna, ambiciozna, idealista, energična i čvrstog karaktera i plemenite duše.

Volim kulturno-literarne događaje, u slobodno vreme volim da pišem poeziju za odrasle i bajke za decu. Takođe volim muziku, sport, prirodu i šetnje pored vode.

Obožavam svog supruga i decu, za mene je porodica na prvom mestu, što je i  smisao života.

Više od 25 godina radila sam u Italiji, i igrom slučaja upoznala sam jednu časnu sestru, koja je bila upravnica jedne privatne katoličke osnovne škole, koju je pohađala moja mlađa ćerka Sabrina.  U toj školi je meni bio prvi posao, radila sam u kuhinji i servirala đacima hranu. U tom manastiru sam naučila da kuvam sve vrste jela, zahvaljujući časnim sestrama, koje su me volele i cenile kao da sam njihova ćerka. Tu sam upoznala mnogo značajnih ličnosti: političare, advokate, doktore itd, pošto je to uglavnom bila škola za imućne osobe, tako da sam sa jednom gospođom B.V. postala najbolja prijateljica, i preko nje sam saznala  da postoji jedan samostan gde su živele tri časne sestre srednjih godina, koje se brinule o pet devojčica, koje su bile uzrasta od tri do pet godina. Pošto je moja prijateljica B.V. često donirala hranu, odeću, obuću i igračke ovim nesrećnim devojčicama povela je i mene da ih upoznam. Od tog momenta kada sam ih prvi put videla nisam ih napustila dok nisu odrasle. Svako veče posle radnog vremena ja sam išla kod njih da ih hranim, okupam, očešljam i oblačim, i obavezno pre spavanja čitala sam im bajke koje su one volele. Zavolela sam te devojčice kao da su moja rođena deca, ušle su mi u srce i ostale zauvek – nikada ne mogu da ih zaboravim!

To me je dotaklo i navelo da se bavim humanitarnim radom, kao i moja prijateljica. Zarađivala sam dovoljno da sam imala sredstava za moju decu i za njih. Sada su one odrasle poslovne i uspešne žene koje su našle posao na raznim strane sveta. Drago mi je što me nisu zaboravile i što se uvek sete da mi čestitaju rođendan, i često se čujemo preko društvenih mreža.

To je jedna od mnogih priča iz mog života, zato sam i rešila da osnujem udruženje "Anđeoska krila". Želja nam je da pomognemo i učinimo srećnim oobe koje nemaju mogućnost za bolji život, kao i do sad, a koje su me kontaktirale preko društvenih mreža i time ostvarim svoj cilj.

Moja poruka celom svetu koji me prati je – Volite i cenite druge, kao i same sebe! Humanost je Božji dar od neprocenjive vrednosti !